MALTA

Kada dodjete na Maltu, prvo što ćete primetiti su kuće sagradjene od krečnjaka koji predstavlja jedini gradjevinski materijal, a može se reći i zaštitni znak tog ostrva u Sredozemnom moru udaljenog 90 km od Sicilije. Malteški kamen na suncu menja svoju boju iz bele u bledo žutu i otvrdne, ali je takav najlakši za održavanje.  Iako na Malti nema mnogo peščanih plaža, vešti i vredni Maltežani obradili su i doterali kamenite plaže, tako da one deluju pomalo nestvarno, ali svakako čarobno.  

 Čisto more, plavo nebo bez ijednog oblačka i prijatan vetrić - tri su odlike ovog ostrva iz snova. Na slici levo, Malta, ostrvo čuvenog viteškog reda Vitezova Sv. Jovana Krstitelja koji su u 16. veku zaustavili prodor Turaka u Evropu  
    Malteški arpihelag sastoji se od pet ostrva medju kojima se izdvajaju Malta, Gozo i Komino. Turizam i brodogradnja su glavne privredne grane Malte na kojoj živi oko 400.000 stanovnika, pa ova mala ostrvska država (316 kvadratnih kilometara) ima najveću gustinu naseljenosti u Evropi (1.400 stanovnika po kvadratnom kilometru).

Naziv ostrva potiče od feničanske reči "malek" (sklonište), jer se još u I veku, posle brodoloma, na Malti sklonio Sv. Pavle koji je proveo tri meseca u gradiću Rabatu što je označilo začetak hrišćanstva na Malti. U IX veku dolaze Arapi, zatim Portugalci, Španci, vitezovi "jovanovci", Francuzi i Englezi.
    Iako Slima nije mondensko mesto, ima sve mogućnosti da to postane, jer ćete u tom letovalištu videti mnoštvo luksuznih hotela načičkanih jedan do drugoga: u «Intercontinentalu» i «Hiltonu» gostovale su čuvene svetske zvezde poput Breda Pita koji je na Malti snimao delove filma "Troja", zatim Madona, Šeron Stoun i Majkl Daglas. I čuveni "Gladijator" sa Raselom Krouom u glavnoj ulozi sniman je u "novom Holivudu" kako već nazivaju Maltu, zato što se na ovom malom sredozemnom ostrvu nalazi najveći evropski studio za snimanje pomorskih efekata.
    Za oko će vam zapasti i veliki broj crkava (više od 360) medju kojima su jedna pravoslavna crkva i jedna džamija, dok su ostale katoličke. Maltežani su veoma religiozni, pa je skoro svaki dan u godini posvećen odredjenom svecu, a bučna slavlja - fešte sa vatrometom su svakodnevna pojava u periodu od maja do septembra. Svaki grad ima svoju priču u vezi sa nekim svecem, kao Mosta, na primer, gde se nalazi crkva Sv. Marije (treća u Evropi po veličini kupole, posle crkve Sv. Petra u Rimu i Aja Sofije u Istanbulu).
    Interesantno je da Maltežani u njoj čuvaju kopiju bombe iz Drugog svetskog rata koja nije eksplodirala, iako je pala na crkvu. Religiozni Maltežani ubedjeni su da je tu Bog "umešao svoje prste" i tako zaštitio svoje vernike.  Na slici levo, Crkva Sv.Marije u Mosti u kojoj se čuva kopija neeksplodirane bombe iz 2. Svetskog rata

    U gradu tišine, kako nazivaju Mdinu, živi 28 aristokratskih porodica, direktnih potomaka čuvenih malteških vitezova koje, zapravo, poseduju ceo grad. Kvadrat stambenog prostora u njemu dostiže astronomske cene, ali i na taj način Maltežani štite svoju tradiciju, istoriju i kulturu.
    I ono najvažnije: Malta je ostrvo čuvenog viteškog reda - vitezova Sv. Jovana Krstitelja koji su ovde boravili od XVI veka kada su zaustavili Turke koji su nameravali da preko Sicilije prodru u Evropu. Malteške vitezove predvodio je veliki vitez Žan de la Valeta koji je, posle pobede nad Turcima, sagradio grad-tvrdjavu nazvan po njemu. Valeta je i danas prestonica Malte. Inače, luka u Valeti je najdublja evropska luka u kojoj se pored ogromnih prekookeanskih brodova i luksuznih jahti, mogu videti i dva patrolna čamca za obezbedjenje državne granice koje je bivši predsednik Malte Don Mintof dobio od našeg bivšeg predsednika Tita. Na slici gore, Valeta, jedna od najvećih tvrdjava na svetu (visina zidina 50m) i najdublja evropska luka

    Valeta - jedna od najvećih tvrdjava na svetu čije zidine dostižu visinu od 50 metara, imala je osam palata u kojima su živeli vitezovi. U red malteških vitezova mogli su ući samo pripadnici najbogatijih aristokratskih porodica Evrope, pa su neki roditelji prijavljivali svoje sinove, čim bi se rodili. Kada bi napunili 12 godina, budući vitezovi podvrgavali su se šestogodišnjoj obuci, tako da bi sa 18 godina dobijali čuveni malteški krst sa osam krakova koji simbolizuju osam dobročinstava koje treba da zna svaki hrišćanin i osam zemalja iz kojih su poticali čuveni vitezovi "jovanovci". U velelepnoj crkvi Sv. Jovana Krstitelja u Valeti nalaze se grobnice najvećih vitezova malteškog reda, dve izuzetno vredne Karavadjove slike ("Brodolom Sv. Pavla" i "Smrt Sv. Jovana Krstitelja") i raskošni gobleni iz XVI veka.
    I vitezovi su bili poznati po dobročinstvima, pa je još veliki vitez Manoel od Vilene sagradio prvu bolnicu-karantin na Malti, jednu od najboljih u Evropi onoga vremena. Na slici gore, Žan de la Valeta, veliki vitez koji je posle pobede nad Turcima sagradio grad tvrdjavu nazvan po njemu

0 komentara:

Постави коментар

Twitter Delicious Facebook Digg Stumbleupon Favorites More